U eri u kojoj tehnološka dostignuća imaju sve značajniju ulogu u svakodnevnom životu, svedoci smo da se uslovi poslovanja brzo menjaju. Ako se u takvoj atmosferi pretnje ne predvide na vreme i na njih ne odgovori na pravi način, dolazi do gubitka konkurentnosti u poslovnom svetu.
Tehnologija se razvija neverovatnom brzinom, digitalizacija ruši barijere na raznim poslovnim poljima i ne postoji nijedan kutak biznis sveta gde nije donela promenu. Sa lakoćom pomaže poslovnim ljudima, u nekim sferama ih i zamenjuje, dok im, sa druge strane, stvara nove prilike. Digitalizacija donosi novu dnevnu rutinu i dovodi do prilika za inovacije. Da bi kompanije mogle da ispune očekivanja tržišta, potrebno je da budu u toku i da na brz, kvalitetan i efikasan način odgovore na zahteve, što iziskuje transformaciju i prilagođavanje digitalnom dobu.
Povezanost sa korisnicima i olakšano planiranje
Neprestana dostupnost informacija i mogućnost brzog i lakog stupanja u kontakt povećavaju poverenje i stvaraju direktnu povezanost sa korisnicima. Dobar primer predstavlja automatizacija slanja zahteva za rešavanje nekog problema u vezi sa resursima koje kompanija pruža korisniku. Slanjem zahteva, korisnik dobija uvid u njegovo stanje, kao i mogućnost praćenja aktivnosti tima na rešavanju problema. Sa druge strane, zaposleni u kompaniji na lakši način pristupaju zahtevima, raspodela posla je efikasnija, a i rukovodstvo u svakom trenutku ima informacije o ljudskim resursima kojima raspolaže, kao i o vremenu koje su zaposleni utrošili za rešavanje konkretnog problema, što opet olakšava naplatu usluge.
Dakle, digitalizacija otvara bezbroj mogućnosti prilikom planiranja radnih aktivnosti unutar kompanije. Još jedan primer koji slikovito objašnjava prednosti ovakvog poslovanja jeste digitalizacija prodaje karata kod autoprevoznika, koja omogućava integraciju svih prodajnih mesta (šalterske službe na autobuskim stanicama, autobusi, online prodaja karata). To dovodi do objedinjavanja informacija o prodatim kartama i broju putnika na određenim relacijama, odakle dalje proističe lakše i efikasnije planiranje saobraćaja. Takođe, uvođenje online prodaje zasigurno privlači veći broj putnika, upravo zbog činjenice da je korisniku najbitnije da što brže i jednostavnije kupi kartu i obezbedi sebi željeno mesto. Ovakav vid poslovanja obezbeđuje čitav niz novih usluga.
U pojedinim segmentima poslovanja digitalizacija donosi i pojačanu usmerenost biznisa ka pojedincima, pa tako u nekim kompanijama sve učestalije komuniciraju sa svojim korisnicima koristeći Viber ili WhatsApp, stvarajući na taj način blizak, skoro prijateljski odnos. Zatim, korisnički centri polako postaju prošlost, s obzirom na to da proizvođači i pružaoci usluga sve češće uvode tzv. chatbot‑ove, kao najlakši i najbrži put da kupac dođe do željenih informacija o proizvodima i uslugama.
Digitalizacija stvara vredne informacije o korisnicima i njihovim navikama. Ona pruža uvid u ponašanje korisnika, njihova interesovanja, tehnologije i usluge koje koriste, pa samim tim stvara priliku da kompanija prilagodi svoja rešenja i potencijalno poboljša njihov rad, kako bi unapredila korisničko iskustvo.
U korak s vremenom
Elektronsko vođenje dokumentacije unapređuje i znatno olakšava posao. Papiri se zamenjuju digitalnim arhivama i time poslovna administracija postaje sređenija, a podaci su dostupni u svakom trenutku. Pored toga, digitalizacija poslovne dokumentacije smanjuje rizik od gubitka informacija i isključuje potrebu za fizičkim obezbeđivanjem prostora od potencijalnih opasnosti. Takođe, jednu od značajnih promena doneo je digitalni potpis. On dovodi do brze razmene podataka i lakog sklapanja dogovora. Garantuje sigurnost i učvršćuje poverenje među poslovnim partnerima. Vreme obrade informacija se skraćuje i dolazi do optimizacije svih poslovnih procesa.
Digitalizacija je u potpunosti promenila i svet medija, a kompanije koje drže korak sa digitalizacijom, zahvaljujući konstantnom medijskom prisustvu, ostvaruju veće profite od svojih konkurenata.
Digitalizacija poslovanja je ključna komponenta za uspešno funkcionisanje jedne kompanije, jer obezbeđuje sigurnost i unapređenje zastarelih metoda. Zalaže se za automatizaciju poslovnih procesa i nudi mogućnost kretanja u korak s vremenom.
Gde smo mi?
Imajući u vidu korenite promene koje je donela digitalna revolucija, kako na privatnom, tako i na poslovnom planu, iznenađuje zvanična statistika, koja kaže da samo 2‑3% srpske ekonomije funkcioniše digitalno. Kako jedinstven recept za prelazak iz industrijskog u digitalno vreme ne postoji, niti smo u situaciji da čekamo da se na rukovodećim pozicijama u firmama nađu nove generacije, rođene u digitalno doba, neophodno je početi od dobre strategije.
Firme koje se plaše digitalizacije i ne obave transformaciju na vreme vrlo lako mogu da izgube bitku na tržištu, posebno imajući u vidu da će se korisnici usluga/proizvoda, ukoliko im je uskraćena mogućnost momentalne realizacije željene akcije, lako okrenuti konkurenciji koja će im to pružiti, bez obzira na možda i lošiji kvalitet. Za razliku od tradicionalnih firmi i bankarskog sektora, koji se još uvek opiru digitalnoj transformaciji, startup biznisi čitavo svoje poslovanje obavljaju digitalno, pa čak i zapošljavaju kroz softver, bez papira, pečata i potpisa, bez dolaska na intervjue i tome slično.
Podatak da najveći otpor digitalizaciji postoji upravo među zaposlenima u bankarskom sektoru ne treba da iznenadi, s obzirom na to da razvoj tehnologije može rezultirati time da će u budućnosti poslove oko ulaganja novca, kreditiranja i finansijskog savetovanja, na pametniji, jeftiniji i brži način, umesto ljudi odrađivati aplikacije. Kao što su korisnici u početku bili skeptični povodom plaćanja računa online, a danas su prava retkost ljudi koji u tom cilju posećuju poslovnice banaka, tako će se vremenom kod korisnika razviti navika, pa čak i očekivanje, da sve finansijske i bankarske aktivnosti obavljaju sa manje dokumenata, više automatizacije i bez obaveze sastajanja sa svojim bankarom. Iz tog razloga, evidentno je da tehnologija može u budućnosti biti ključni faktor za potencijalne otkaze u ovoj industriji. Ali, sa druge strane, banke su svesne situacije na tržištu, te su prinuđene da deluju i korisnicima ponude brzo i kvalitetno digitalno iskustvo koje očekuju, pre nego što to učini konkurencija.
Očekuje se da u 2017. godini trend digitalizacije u najvećoj meri zahvati trgovinu, zdravstvo, prehrambenu i tekstilnu industriju. Iako je zdravstvo dugo zaostajalo u digitalnom svetu, očekuje se da će zdravstveni radnici uskoro imati kartone u kojima će se na jednom mestu nalaziti sve informacije o pacijentima, a u čijem popunjavanju će učestvovati i sami pacijenti. Osnovna svrha ovog procesa jeste olakšana komunikacija između lekara specijalista, farmaceuta i laboranata.
Digitalizaciju treba posmatrati kao investiciju u razvoj. Stoga treba imati na umu da je odluka o ulaganju u transformaciju, iako nije jednostavna, nužna, jer će, po svemu sudeći, u budućnosti definisati poziciju kompanija na tržištu.
Marina Đukić, Nikola Nikolić i Ivan Simonović
