Gartnerova istraživanja na temu ušteda koje se postižu upotrebom cloud rešenja na globalnom nivou kažu da 2020. godine možemo da očekujemo uštede od oko 28 milijardi dolara, u odnosu na sadašnje 2 milijarde.
Cloud computing je tehnologija koja omogućava deljenje i korišćenje računarskih resursa putem interneta. Danas je ovo globalno prihvaćena tehnologija, čije uticaje na životnu sredinu možemo da analiziramo i utvrdimo da li je ona zaista „zelena“.
Cloud tehnologija zaslužuje ime zelena tehnologija jer njena upotreba omogućava uštede električne energije kroz efikasnije korišćenje hardvera, odnosno kroz upotrebu manjeg broja uređaja, što znači i manji utrošak električne energije. Cloud direktno utiče na očuvanje životne sredine i kroz model korišćenja samo onih resursa koji su krajnjem korisniku potrebni, u trenutku kada su mu potrebni. Pri otkazivanju cloud usluge postojeći resursi nastavljaju da se koriste, ali od strane drugog korisnika, tj. njihova iskorišćenost je maksimizovana. S druge strane, korisnik koji više ne želi da koristi cloud usluge ne ostaje opterećen održavanjem i daljim trošenjem energije na opremu koja mu više nije potrebna za rad.
Vršno opterećenje
Jedan od zadataka IT osoblja bilo koje kompanije jeste obezbeđivanje neometanog rada kompanijskog informacionog sistema u vreme vršnog opterećenja IT opreme. Tradicionalno, oprema je dimenzionisana i nabavljana tako da može da zadovolji ova vršna opterećenja, što je za posledicu imalo gomilanje opreme koja troši veliku količinu energije u periodima niske opterećenosti sistema. Cloud omogućava trenutno povećanje kapaciteta koji se koriste, a zatim i njihovo smanjenje kada vršna opterećenja prođu, što dovodi do značajnih ušteda.
Kao ilustrativan primer mogu poslužiti potrebni resursi na nivou većih sistema. Kao što je na grafikonu prikazano, da bismo opslužili potrebe npr. industrijske proizvodnje, zdravstva, školstva ili javnog sektora jedne države, morali bismo da investiramo u resurse koji odgovaraju zbiru svih neophodnih resursa u vreme njihovog najvećeg opterećenja. To je posledica potrebe svakog od pomenutih podsistema da obezbedi opremu koja mu je potrebna da zadovolji vršno opterećenje resursa za sopstveni rad. Cloud je omogućio da svi ovi sistemi koriste resurse iz istog „bunara“, tj. data‑centra. Ovaj koncept omogućava dimenzionisanje jednog zbirnog data‑centra tako da on zadovoljava potrebe najvišeg među vršnim opterećenjima podsistema. To je moguće jer svi podsistemi nemaju istovremeno potrebu za značajnim resursima.
Sa druge strane, cloud daje mogućnost korišćenja upravo onih resursa koji su sistemu potrebni u datom trenutku, što se takođe vidi na grafikonu. Prostor između ljubičaste i crvene linije predstavlja uštede u korišćenju resursa koje bi bile ostvarene upotrebom cloud‑a. Ovaj grafikon je grub model realnih ušteda koje se ostvaruju upotrebom cloud‑a kada se ova tehnologija primenjuje na nivou većeg sistema. U svetu postoje dobri primeri država koje su ostvarile ovakve uštede. Jedna od njih je, recimo, Finska.
Još jedan direktan uticaj cloud okruženja na zaštitu životne sredine dolazi od centralizacije poslovnih podataka, što omogućava čuvanje podataka na centralnom čvorištu, a zatim i jednostavnu sinhronizaciju bez potrebe za konstantnim radom na mreži, što ponovo vodi ka značajnoj uštedi električne energije.
Optimizacija resursa
Doprinos cloud tehnologije svetskoj ekonomiji je ogroman. Današnja dominacija online ekonomije pripisuje se upravo cloud‑u, jer bez njega ne bi ni bila moguća. Sa povećanjem broja kompanija i organizacija koje koriste cloud tehnologiju imamo prirodno smanjivanje korišćenja drugih resursa, kao što su papir, nafta i sl.
Za očuvanje životne sredine posebno je značajan prelazak velikih korporacija u cloud, jer je opšte poznato da su baš ovakve kompanije najveći svetski zagađivači i potrošači energije. U današnje vreme često nije neophodno da putujemo kako bismo obavili neki posao – internet i cloud omogućili su da svoje poslove obavljamo brže i svakako bezbolnije za naše okruženje. Verovatno najveći doprinos cloud tehnologije očuvanju životne sredine jeste smanjivanje globalne seče šuma zarad proizvodnje ogromnih količina papira, koje su se ranije koristile.
Cloud je omogućio optimalno korišćenje prirodnih resursa i u primerima iz svakodnevnog života. Više ne moramo da sopstvenim automobilima odlazimo u prodavnice kako bismo došli do željenih proizvoda – tako se smanjuje emisija ugljen‑dioksida u atmosferu, ali i potrošnja energije za grejanje, hlađenje i osvetljenje prodavnica.
Druga strana medalje
Međutim, neki primeri upotrebe cloud‑a kao zelene tehnologije nisu tako sjajni. John Engates, CTO u kompaniji Rackspace, primetio je da ukupan pozitivan uticaj cloud computing tehnologije na globalnom nivou nije približan očekivanom jer se kompanije čije je poslovanje orijentisano ka cloud‑u ne bave izgradnjom poslovnih modela koji omogućavaju zaštitu životne sredine. Jedan od primera koje je imao u vidu je e‑prodaja, koja je na globalnom nivou zadržala model pojedinačne isporuke robe kupcima, umesto zbirne, pa tako ukupna emisija ugljen‑dioksida u atmosferu potire sve pozitivne efekte na okruženje postignute uštedom kroz cloud u ovom segmentu poslovanja.
Cloud je tehnologija koja značajno doprinosi očuvanju životne sredine, ali samo kada se u izgradnji cloud modela poslovanja, pored ekonomskih, obrati pažnja i na ekološke aspekte. Jedino uz adekvatnu zakonsku regulativu i održiv pristup poslovanju cloud može zaista da postane jedna od vodećih zelenih tehnologija budućnosti.
Katarina Đurić
