Put ka agilnosti vodi kroz „oblak“
Izgradnja i održavanje informacionih sistema u velikim kompanijama zadatak je koji zahteva strateški pristup i dalekosežno planiranje. Unapređujući postojeće sisteme, u NIS‑u su zaključili da moraju da potraže rešenja van do sada korišćenih okvira. Odgovor su našli u primeni privatnog cloud‑a, a o detaljima tog projekta razgovarali smo sa Oliverom Vujnović, direktorkom ICT sektora u NIS‑u.
Koji su izazovi sa kojima ste se susreli kada ste došli na mesto direktorke IT sektora u NIS‑u, pre oko četiri godine?
NIS je nastao spajanjem više kompanija, te je bilo očekivano da su kompletna IT infrastruktura i IT organizacija ostale izolovane u pojedinim organizacionim segmentima. Trebalo je krenuti od samog početka, sa kreiranjem jedinstvene IT platforme za objedinjeni NIS, od infrastrukture, preko arhitekture podataka, pa do aplikativne podrške, a sve to moralo je da bude propraćeno kreiranjem jedinstvene IT organizacije.
Kako je takva situacija uticala na svakodnevne operacije kompanije, a kako na funkcionisanje IT odeljenja? Šta je identifikovano kao glavni problem?
Uopšteno, glavni problem bio je nepostojanje jedinstvenog seta informacija kojim bi se menadžment vodio prilikom donošenja odluka, kako strateških tako i operativnih. Podaci su kreirani u različitim organizacionim delovima i nezavisno čuvani i korišćeni, pa je integracija procesa kroz različite poslovne blokove stoga bila otežana. Bilo je veoma komplikovano prikazati celokupnu sliku poslovanja, a često smo se susretali i sa neusklađenim podacima iz različitih sistema.
IT odeljenje je tada bilo struktuirano prema korišćenim tehnologijama. S obzirom na kompleksnost harmonizacije podataka iz različitih sistema, veliki napori ulagani su u prilagođavanje različitih rešenja, kako bi se dobile potrebne informacije. Stoga je fokus IT stručnjaka bio pre svega na tehnologiji, a znatno manje na njenoj vezi sa poslovnim procesima. Timovi u okviru IT odeljenja radili su izolovano, uz minimalnu međusobnu razmenu informacija, što je čak dovodilo i do paralelnog investiranja u različite tehnologije, koje bi bile redundantne.
U kojim smerovima se kretala potraga za strategijom koja će rešiti navedene probleme? Šta je bilo presudno da se odlučite upravo za strategiju koju ste usvojili?
Osnovne ulazne komponente za razvoj IT strategije NIS‑a bile su strategija poslovanja kompanije, trendovi razvoja informacionih tehnologija u svetu, kao i mogućnost podrške proverenim IT tehnologijama u regionu. Karakteristično je bilo da smo počeli sa veoma niskog nivoa stepena automatizacije poslovnih procesa, ali sa izuzetno velikim brojem zahteva koji su morali da budu implementirani u kratkom vremenskom intervalu. Kako bismo odgovorili na takve zahteve, pošli smo putem konsolidacije IT okruženja, simultano na svim nivoima IT arhitekture.
Šta obuhvata proces konsolidacije i unapređenja IT infrastrukture koji ste pokrenuli? Koja moderna rešenja ste primenili?
Morali smo da počnemo od osnovnih stvari, kao što je računarska mreža. Iz današnje perspektive možda zvuči neverovatno, ali prvi jedinstveni domen u NIS‑u implementiran je tek 2010. godine, kada smo započeli IT transformaciju. Tako smo obezbedili osnovni preduslov koji nam je omogućio da ispitujemo dalje mogućnosti za konsolidaciju i optimizaciju rada. Samo tokom te prve godine ugasili smo i arhivirali podatke iz preko 4.000 IT aplikacija, a zatim smo konsolidovali data‑centre i obezbedili visok nivo redundantnosti i dostupnosti IT infrastrukture.
Iako smo tada prešli na veoma moderno IT infrastrukturno rešenje, njegova ograničenja počeli smo da osećamo vrlo brzo. Uzrok tome bio je veliki broj novih projekata koje smo pokrenuli, pa smo ubrzo shvatili da investicija u tradicionalnu infrastrukturu nadmašuje procenjene iznose, a vreme njene implementacije počelo je da koči razvoj biznisa. Tako smo 2012. godine doneli odluku da implementiramo private cloud rešenje, koje je zaživelo iste godine. Prva prava virtuelizacija radnih stanica je trenutno u pilot‑implementaciji, a uskoro ćemo znati da li ćemo usvojiti takvo tehničko rešenje kao standardno.
Koji su planirani efekti tog procesa i u kojem vremenskom okviru ih očekujete? Za koji od efekata se očekuje najveći pozitivan uticaj na poslovne procese?
Mi smo do ovog trenutka uveliko realizovali projektovane dobiti od procesa transformacije i konsolidacije IT okruženja, dok je uvođenje samog private cloud rešenja donelo pozitivan efekat već u prvih 12 meseci. To je neuobičajeno brz period, ali tome je doprinela činjenica da smo u ovom periodu implementirali veliki broj novih projekata koji su zahtevali dodatne hardverske resurse. Da budem sasvim iskrena, da nismo virtuelizovali infrastrukturu, ne bismo ni mogli da isporučimo traženu količinu novih rešenja. Zahtevi za infrastrukturom su toliko narasli da bi proširivanjem hardverske platforme na tradicionalan način brzo dostigli ograničenja samih data‑centara.
Važno je naglasiti i realizovane koristi po pitanju brzine isporuke novih rešenja, što je ključno za podršku razvoju biznisa. IT u NIS‑u na godišnjem nivou isporuči blizu sto projekata srednjeg i višeg nivoa kompleksnosti, pa je pritisak u smislu brze raspoloživost novih hardverskih resursa veliki. Visok stepen standardizacije na aplikativnom i upotreba virtuelizacije na infrastrukturnom nivou omogućili su nam brzo kreiranje adekvatnog IT okruženja u novootvorenim kompanijama NIS‑a u zemlji i inostranstvu.
Postigli smo i zavidan nivo dostupnosti kritičnih aplikacija, a pošto interno radimo raspoređivanje infrastrukturnih resursa, u mogućnosti smo da ubrzamo poslovne procese preraspodelom hardverskih resursa u određenim vremenskim intervalima.
Kako je upotreba virtuelizacije resursa doprinela kvalitetu isporučenih projekata?
Lako je uočiti da je virtuelizacija ubrzala vreme isporuke novih projekta. Takođe, smanjila je ukupne investicije u hardver na nivou celokupnog projektnog portfolija. Meni lično je posebno drago što smo koristeći prednosti virtuelizacije kreirali okruženje koje nam drastično povećava fleksibilnost po pitanju ispitivanja inovativnih IT rešenja. Ranije je bilo neophodno uložiti novac u dodatni hardver, a delimično i u licence, kako bismo uopšte mogli da ispitujemo nova rešenja. Sada to nije slučaj, pošto uvek možemo da odvojimo resurse na određeno vreme dok ispitujemo neku inovaciju, a investicije nastaju tek kada se uverimo da je to rešenje dobro za nas. To nam pomaže da budemo izuzetno inovativni i pored toga što radimo u tradicionalnoj industriji, pa nije slučajnost to što NIS ima lidersku ulogu u regionu po pitanju uvođenja inovativnih IT rešenja.
Koja je pozicija private cloud i public cloud platformi u novom okruženju? Da li sada, sa određene distance, smatrate da je njihova upotreba pravo rešenje?
Većina kritičnih IT servisa koje pružamo svim kompanijama u vlasništvu NIS‑a implementirana je u private cloud okruženju. Uvođenje private cloud‑a omogućilo nam je rapidno povećanje nivoa automatizacije procesa, kao i brzu isporuku rešenja prilikom ekspanzije NIS‑a u regionu. Sa ove distance, ne samo da verujemo da su ta rešenja bila prava već zapravo i nužna.
U ovom trenutku NIS aktivno ispituje mogućnosti daljeg uvođenja public cloud rešenja, s posebnim akcentom na bezbednosti podataka. NIS je odgovorna kompanija i naš imperativ je da obezbedimo adekvatan nivo bezbednosti, bilo da su u pitanju informacije o našem poslovanju, našim partnerima, našim zaposlenima ili energetskim bogatstvima naše zemlje. Do sada smo stekli izvesna iskustva na projektima manjeg obima, ali je činjenica da još nismo krupnim koracima zakoračili putem public cloud rešenja.
Jedan od razloga verovatno je i nedovoljna ponuda konkretnih rešenja na tržištu, usklađena sa lokalnom zakonskom regulativom i prilagođena poslovnom okruženju Srbije. Pomno pratimo razvoj takve ponude na tržištu i spremni smo da, kao i više puta do sada, budemo lider u prihvatanju takvih rešenja. Public cloud ostaje u fokusu naših strateških razmišljanja o daljim koracima, a ja volim da se našalim i kažem da za nas nije pitanje da li ćemo krenuti tim putem, već je samo pitanje kada.
NIS je odgovorna kompanija i naš imperativ je da obezbedimo adekvatni nivo bezbednosti bilo da su u pitanju informacije o našem poslovanju, našim partnerima, našim zaposlenima ili energetskim bogastvima naše zemlje
Public Cloud ostaje u fokusu naših strateških razmišljanja o daljim koracima, a ja volim da se našalim i kažem da za nas nije pitanje da li ćemo krenuti tim putem, već je pitanja kada.
Olivera Vujnović, direktorka ICT sektora u NIS-u
