Kada odlučite da se upustite u uvođenje računarskog oblaka, jedno od prvih pitanja na koja treba odgovoriti jeste: na koji način želite da ga realizujete?
Kada je koncept računarskog oblaka prvi put jasno formulisan, pretpostavljalo se da će on voditi ka stvaranju malog broja cloud computing sistema velikih isporučilaca (Google, Amazon, IBM, Microsoft…), koji će, manje-više, pridobiti sve korisnike. To je ponavljanje ideje koja se prvi put javila pedesetih godina, sa pojavom prvih velikih računara. Jedan od rodonačelnika te tehnologije bio je uveren da će četiri-pet takvih računara biti dovoljno za ceo svet.
IT oblast prepuna je loših “proročanstava” poput ovog, a predviđanje malog broja velikih oblaka nije nikakav izuzetak. Vodeća kompanija u domenu virtuelizacije i platformi za računarski oblak – VMware zastupa drugačiji koncept. Umesto jednog oblaka (ili četiri-pet, što ne čini nikakvu razliku), usluge računarskog oblaka isporučuju se (i isporučivaće se) po jednom od četiri modela u čijoj se osnovi nalazi ista tehnologija – virtuelna infrastruktura i alati za upravljanje tom infrastrukturom i razmenu sadržaja sa okruženjem (drugim oblacima).
Ipak, kako među ovim modelima isporuke postoje značajne razlike, to postavlja izazove koje korisnik i isporučilac rešenja i usluga treba da savladaju da bi infrastruktura bila funkcionalna, pouzdana, fleksibilna i ekonomična.
Privatni oblak
Pre oko sedam godina postalo je jasno da se virtuelizacija nametnula kao ključna tehnologija za transformaciju data-centara preduzeća. Dotadašnji trend umnožavanja fizičkih servera kao osnove za rad korisničkih aplikacija doživeo je slom, pre svega iz ekonomskih razloga, ali nisu zanemarljivi ni ostali: potrošnja energije, zauzeće prostora u data-centru, nekompatibilnosti i teškoće u održavanju opreme i softvera… Pored toga, korisnik je zaključan u svojoj fizičkoj infrastrukturi gvozdenom rukom isporučilaca opreme. Na kraju, svi ovi dodatni elementi opterećivali su ionako visoke troškove nabavke, instalacije i održavanja IT infrastrukture preduzeća, a iskorišćenost resursa pala je na jednocifren nivo (5-7%)!
Virtuelna infrastruktura donela je spas. Oslobodila je korisnike zavisnosti od hardvera, odnosno smanjila zavisnost od isporučilaca hardvera, a omogućila je i konsolidovanje IT infrastrukture, uz uštede od preko 50% i podizanje nivoa iskorišćenosti resursa na 65-70%.
U početku jedva vidljiv trend virtuelizacije danas je glavni tok u razvoju IT-ja, ali je put koji nam predstoji do potpune virtuelizacije i oslobađanja od hardverske zavisnosti još uvek dug, jer kod izvesnog broja korisnika postoji otpor prema virtuelizaciji kritičnih aplikacija. Usluge računarskog oblaka sada dodatno ubrzavaju ovaj trend ka potpunoj virtuelizaciji i na taj način vraćaju dug tehnologiji koja ih je omogućila.
Infrastruktura privatnog oblaka je, dakle, virtuelizovana IT infrastruktura korisnika sa dodatnim elementima koji je čine jednostavnijom, upravljivom i kompatibilnom sa okruženjem (drugim oblacima, privatnim ili javnim). Ali, za samog korisnika je bitno da zna da se svi procesi i dalje odvijaju u sistemu koji je u potpunosti njegov.
Javni oblak
Ovaj model isporuke usluga računarskog oblaka sve više dobija na zamahu, a broj isporučilaca se svakodnevno povećava. Baziran je na tome da kompanija koja upravlja cloud computing sistemom njegove delove, odnosno resurse, iznajmljuje po obimu upotrebe. To se odnosi na procesorsku snagu, prostor za skladištenje podataka, kao i aplikacije koje u sistemu već postoje.
Međutim, nisu svi javni oblaci isti, niti među njima postoji interoperabilnost koja počiva na standardima, iako se na tome intenzivno radi. Zato je bitno da svaki korisnik odabere ponuđača koji ima rešenje prilagođeno njegovim potrebama, odnosno da sa primenom ovog tipa oblaka otpočne možda u manjem obimu i potom je proširuje u skladu sa željenim razvojem sopstvene IT infrastrukture.
Hibridni oblak
Hibridno rešenje omogućava da korisnik koji je izgradio privatni oblak svoju IT infrastrukturu proširi dodatnim uslugama iz javnog oblaka, tako da za korisnike servisa bude nevidljivo (i nebitno) u kom delu infrastrukture (sopstvenom ili iznajmljenom) servisi trenutno rade.
Pored toga, hibridno rešenje mora da omogući mobilnost servisa između privatnog i javnog dela, kao i jedinstveno upravljanje infrastrukturom. Poželjna je i interoperabilnost sa većim brojem davalaca javnih usluga računarskog oblaka. Na primer, virtuelna infrastruktura zasnovana na VMware Sphere platformi za privatni oblak, zajedno sa vCloud Connector softverom za povezivanje sa javnim oblakom, kakav je razvijen za kompaniju Telekom Srbija.
Komunalni oblak
Ovaj model isporuke ima sve osobine infrastrukture u javnom oblaku, ali je implementiran kao zatvoreno rešenje za određenu zajednicu, odnosno grupu ustanova ili preduzeća. Ova zajednica može optimalno da objedini i potom deli zajedničke resurse, a da pri tom ostane relativno izolovana i samim tim zaštićena od okruženja.
Na primer, mogao bi se razviti računarski oblak za sve škole, kao i univerzitete u Srbiji. Sličan sistem mogao bi se razviti i za državne ustanove i javna preduzeća. Uštede pri ovakvom načinu realizacije IT infrastrukture merile bi se milionima evra na godišnjem nivou.
