Plan za kontinuitet poslovanja (Business Continuity Plan – BCP) predstavlja formalni pisani priručnik, koji mora biti raspoloživ za korišćenje pre, za vreme i nakon prekida poslovanja ili katastrofalnog dogadjaja. Cilj izrade ovakvog dokumenta jeste definisanje minimalnih neophodnih resursa i načina na koji će poslovne aktivnosti biti organizovane u slučaju ozbiljnog incidenta (prirodna katastrofa, požar, poplava, teroristički napad…) i neophodnih aktivnosti koje moraju biti preduzete za uspešno vraćanje poslovanja u standardne tokove u najkraćem mogućem roku.
IZRADA PLANA ZA KONTINUITET POSLOVANJA
Poslovne organizacije izložene su različitim vrstama rizika koji mogu ozbiljno ugroziti njihovo poslovanje. Zato je neophodno preventivno planiranje i preduzimanje koraka u cilju obezbedjivanja poslovanja u slučaju neželjenog dogadjaja.
Faze izrade plana:
Identifikacija rizika
Ovaj plan mora da sadrži realno sagledane potencijalne rizike. U ovu svrhu kompanije i poslovne organizacije često angažuju i stručnjake sa strane.
Analiza
Sledeći korak u izradi plana za kontinuitet poslovanja jeste analiza potencijalnih rizika i poslovnih aktivnosti, u cilju identifikacije poslovnih procesa i resursa koji su kritični za poslovanje organizacije.
Izrada rešenja
Izrada rešenja podrazumeva pronalaženje najefikasnijih načina za oporavak poslovnih funkcija nakon katastrofalnog dogadjaja. To podrazumeva i identifikaciju troškova najpovoljnijeg rešenja za oporavak kritične poslovne funkcije, kao i analizu isplativosti u odnosu na verovatnoću dogadjaja i uticaj koji može imati na rad organizacije.
Implementacija i formalno prihvatanje
Implementacija plana za kontinuitet poslovanja je proces u kome se svi elementi definisani tokom izrade plana sprovode u delo. To podrazumeva osnivanje upravljačkog tela, kontakt‑liste zaposlenih, partnera i spoljnih saradnika koji imaju ulogu za brz i efikasan oporavak ključnih poslovnih funkcija.
Testiranje
Da bi organizacija bila sigurna da je plan za kontinuitet poslovanja zaista primenljiv i da na najjednostavniji i najefikasniji način obezbedjuje nastavak obavljanja ključnih poslovnih funkcija, potrebno je obaviti simulaciju katastrofalnih dogadjaja i testirati sve elemente plana.
Održavanje i unapredjivanje prihvaćenog plana
Usvojen plan za kontinuitet poslovanja treba kontinuirano ažurirati u skladu sa poslovnim i kadrovskim promenama u organizaciji.
Odredjivanje optimalnog nivoa investicije
Najznačajniji parametri za definisanje rešenja i njegove cene jesu vreme potrebno za oporavak poslovnih podataka (RTO – Recovery Time Objective) i vreme u koje želimo da vratimo sistem pre gubitka podataka (RPO – Recovery Point Objective). Što su ova vremena kraća, rešenje za bekap ili oporavak (disaster recovery) je skuplje, a gubici su manji, i obrnuto. Postavlja se pitanje kako ih odrediti, tako da investicija u rešenje bude opravdana.
U zavisnosti od osetljivosti poslovanja, kompanija se može odlučiti da investira u sistem za zaštitu od gubitka podataka onoliko koliko bi bila u gubitku da izgubi podatke (na grafikonu je to prikazano kao tačka preseka crvene i plave krive). U praksi optimalni iznos investicije u ova rešenja nalazi se negde oko ove tačke. Kompanije, dakle, pre svega definišu koliko dugo smeju da ostanu bez poslovnih podataka, a onda dizajniraju rešenje koje bi takvo stanje poslovanja podržalo.
Kako do rešenja