Pandemija Covid 19 i korišćenje aplikacija za praćenje zdravstvenog stanja građana

Pandemija novog koronavirusa je, osim standardnih i poznatih mera zaštite protiv širenja virusa, u fokus javnosti stavila i mogućnosti upotrebe tehnologija za masovni nadzor i obradu podataka o ličnosti, kao alata koji doprinose borbi protiv virusa i kontroli stanja zdravlja građana.
Mnoge države Evrope su se odlučile za korišćenje posebnih nacionalnih aplikacija koje bi prikupljale i analizirale podatke, te alarmirale nadležne i kontakte obolelih ukoliko se ustanovi prisustvo simptoma bolesti (Francuska, Nemačka, Austrija, Slovačka, Švajcarska…). Koliki je potencijalni rizik po zaštitu podataka o ličnosti prilikom upotrebe ovih aplikacija govori i činjenica da je u Norveškoj, nacionalno telo za zaštitu podatka o ličnosti naložilo suspenziju upotrebe aplikacije¹, da je u Litvaniji naređeno da prestane upotreba sličnog softvera koji obrađuje podatke o licima u karantinu², a da će, gotovo sigurno, i druge aplikacije morati da prođu kontrolu zakonitosti i svrsishodnosti korišćenja.

Imajući u vidu osetljivost podataka o zdravstvenom stanju lica koje ove aplikacije obrađuju, kao i mogućnosti zloupotreba, Evropska komisija je izdala posebne smernice³ za korišćenje aplikacija u borbi protiv bolesti Covid 19. Smernice predviđaju elemente kojima bi se osigurala zakonitost upotrebe i poverenje u korišćenje aplikacija, te ističu da je ključno da nacionalna tela za borbu protiv bolesti budu rukovaoci podataka, da bi se lica koja instaliraju aplikaciju na svoj uređaj upoznala sa pravima povodom obrade podatka, da bi bilo jasno šta se dešava u slučaju ugrožavanja integriteta podataka, itd… Upotreba ovakvih aplikacija bi trebalo da bude slobodna, a lice ne bi smelo da snosi posledice eventualne odluke da aplikaciju ne koristi ili da koristi samo neke od funkcionalnosti.