Virtuelna infrastruktura predstavlja skup rešenja i alata koji omogućavaju izgradnju visokoraspoložive, fleksibilne i ekonomične IT infratrukture. Savremena, virtuelizovana, IT infrastruktura sastoji se iz tri sloja:
- virtuelna platforma (monitor virtuelnih mašina, tzv. hipervizor),
- virtuelna infrastruktura (softver za kooperativan rad i integraciju velikog broja hipervizora, kao i alati koji obezbeđuju uravnotežen rad i transparentnu migraciju korisničkih servisa), i
- alati za administraciju, upravljanje i nadzor nad virtuelnom infrastrukturom.
Naravno, podlogu za izgradnju virtuelne infrastrukture predstavlja hardver (serveri, tzv. hostovi, mrežni uređaji i sistemi za skladištenje podataka, tzv. storidž).
Zajedničkim delovanjem hardverske osnove i virtuelne infrastrukture stvara se okruženje u kome nezavisno od hardvera, pouzdano, bezbedno, sa garantovanim performansama i ekonomično mogu da rade korisnički servisi (aplikacije, tzv. virtuelni uređaji („virtual appliance“)).
Korisnički servisi mogu biti raznorodni: infrastrukturni (aktivni direktorijumi, razni mrežni servisi poput DHCP, DNS), servisi za upravljanje bazama podataka i upravljanje sadržajem, te raznovrsne korisničke aplikacije (od kompleksnih ERP rešenja, preko specijalizovanih vertikalnih rešenja, do raznovrsnih Web 2.0 aplikacija koje omogućavaju interaktivnu saradnju većeg broja korisnika). Pri tome, ne zaboravljamo ni to da korisnički servis može biti i cela virtuelna mašina krajnjeg korisnika, tzv. virtuelni desktop računar.
VMware platformu hardver+virtuelna infrastruktura naziva „softverski mejnfrejm“, a prva dva sloja virtuelne infrastrukture „datacentar operativni sistem“. Aluzija na „stare“ mejnfrejm ra?unare nije slučajna, jer oni predstavljaju sinonim pouzdanosti, performansi, bezbednosti, ali svakako ne i ekonomičnosti. Na izvestan način, da se poslužimo analogijom, softverski mejnfrejem se gradi od velikog broja standardnih komponenti sa visokim stepenom redundanse, kao što se savremeni storidž gradi od velikog broja istovetnih, standardnih diskova (Napomena: u skraćenici RAID “I“ se interpretira ili kao inexpensive (jeftin) ili kao independent (nezavisan). Obe interpretacije su odgovarajuće, svaka na svoj način.)
Za savremena preduzeća svakako su najvažnije koristi koje virtuelizovana infrastruktura donosi. Ukoliko ne postoje prepreke druge vrste, ekonomičnos ove infrastrukture na kraju će odneti prevagu. (Ovo je svakako jedan od razloga zašto je virtuelizacija jedan od nekoliko megatrendova u IT svetu.) U praksi su demonstrirane uštede u investicijama i troškovima eksploatacije od preko 50%. VMware je, svestan neodoljive privla?nosti ovolikih ušteda, čak objavio da garantuje da su uštede u hardveru bar 50% i da je spreman da „višak“ troškova nadoknadi korisniku ako se on pojavi. Iz ovog bi se moglo zaključiti da sadašnja kriza pogoduje virtuelizaciji, jer je jedino uz njenu pomoć moguće obezbediti tehnološki razvoj IT infrastrukture sa drastično smanjenim IT budžetima.
Naš zadatak u ovoj blog temi je da vam približimo kao tehničke, tako i ekonomske aspekte virtuelizacije i da u dijalogu sa vama utvrdimo koja su to rešenja koja optimalno zadovoljavaju vaše potrebe. Nećemo se ljutiti ako naši stavovi predstavljaju izazova za polemiku. Naprotiv, mnogu je bolje da u polemiku uđemo pre no što se odlučite za sopstveno rešenje. Naknadne polemike se zovu svađe.
Coming – Computer Engineering čvrsto veruje da zajedno sa vama može da postigne značajna dostignuća u domenu razvoja savremene IT infrastrukture na napred opisanoj platformi i to je već pokazao na brojnim primerima (preko 40 projekata u Srbiji i Republici Srpskoj). Bez obzira na „jednostavnost“ infrastrukture koju omogućuje virtuelizacija, ta infrastruktura je i dalje vrlo, vrlo kompleksna. Zato je od izuzetne važnosti sistemsko, inženjerski solidno projektovanje, ostvarenje i održavanje novih IT rešenja. „Divlja gradnja“ u IT, iako se o njoj gotovo nikad ne govori , mora da bude zaustavljena, kako iz tehničkih, još više iz ekonomskih razloga.
